Kao i svakog prosečanog Beograđanina juče ujutru oko 7 časova me iznenadio sneg. Umesto da sam se vratio u topao krevet kao što su neki učinili rešio sam da isprobam kvalitet javnog prevoza u gradu. Razlog ovog ispitivanja je čist avanturistički duh.
Cilj broj 1 doći do stanice GSP Beograd. Otvorih vrata kad ono sve oko mene je belo. Izbrojim do dva i uzimam metlu u ruke da očistim sneg sa stazice do lopate za sneg. Nakon čišćenja stazice dokopah se lopate kojom sam očistio put do kapije, trotoar i izlazak na kolovoz. Suvišan sneg sam stavljao na gomilu koja ne otežava kretanje po kolovozu i trotoaru. Gotov moj #LopataUp broj 1 . Dok sam ipao do stanice uverio sam da moji sugrađani nisu ništa očistili. Usput sam sreo četiri radnika Čistoće koja su tek počinjala da čiste sneg. Na nekih minus 7 ili 8 sam čekao autobus na liniji 83 ukupno 6 minuta i shvatio da će biti simpatičan dan.
Cilj broj 2 stići na posao. Validiram svoju Bus Plus kartu. Autobus je kroz Beograd mileo da li zbog ćelavih guma, neočišćenog snega, saobraćajne gužve to ostavljam nadležnima da ispitaju. Ali ipak im neću ostaviti da ispitaju, jer znam da je zbir druge i treće opcije začinjen sa (ne)spremnošću zimskih službi. Nakon 40 minuta krstarenja od Crvenog Krsta do prve stanice kod palate Srbija stižem na posao. Naravno i trotoar od stanice do ulaza na posao nije bio očišćen kao ni ulice.
Cilj broj 3 vratiti se kući. Pratio sam #bgsaobracaj. Obradovah se kad sam čekao samo jedan minut, a možda i manje autobus. Rekordno sam prešao razdaljinu od stanice kod Srbija šuma do glavne železničke stanice. Možda je prošlo i manje od 10 minuta. E onda počinje opšte narodno veselje. Autobusu je trebalo da raskrsnicu Nemanjine i Krađorđeve prođe 16 minuta. Zatim se autobus više puta mučio da izgura tu strahovitu uzbrdicu zvanu uspon do Mont Everesta. Nakon 20 minuta bitke u toplom autobusu rešim da svoje saborce pitnike napustim i usutim se peške. Pešačio sam Nemanjinom čiji su ploče po trotoarima bile zatrpane sa oko 5cm ugaženog snega. Kod srušene zgrade, par stotina metara od polazne tačke, desetak vojnika je čistilo trotoar. Ovim putem želim da im se zahvalim, jer su perfektno radili. Kroz Nemanjinju su prošla tri vozila Beograd puta. To je sve od komunalaca koje sam usput video, a to je sam centar belog grada. Na Slaviji sam čekao trolu da stignem do svoje kuće, ista je stigla nakon 15 minuta. Kad sam ušao u istu odahnuo sam. Stigao sam na ciljnu gsp stanicu gde me je sačekao smet snega. Nakon par minuta hoda kroz neočiščenje ulice mog Vračara sam pijuckao topao čaj.
Kad sam se odmorio izašao sam i uradio svoj drugi samoinicijativni #LopataUp. Da li je stvarno bilo neophodno da saobraćaj bude u kolapsu? Mislim da nije. Zimske službe i građani su zatajili, jer nisu uradili svoj deo obaveza. Da jesu mnogi ne bi proveli ovoliko vreme u putu od tačke A do tačke B. Zar su nadležni upravljači toliko loši da ne umeju da organizuju svoje radnike. Radnicima svaka čast, oni su heroji zavejanog Beograda.
Kako ste se vi proveli juče u belom gradu i zavejanoj Srbiji?
Za oko 145 minuta počinje #LopataUP, nadam se da će biti uspešan.